Mamina princeza je stara 5 godina i mama konačno ima više vremena za sebe i za ovakve tekstove koji bi mogli pomoći drugim friškim mamama i tatama. Stoga evo kako smo se mi riješili pelena i dude…
Kad je imala neke 2,5 godine, kinderbet joj je nekako bio uzak jer nemirno spava pa se udarala u glavicu. Govorila sam joj kako ćemo kupiti novi veliki krevet te, budući da je sada velika cura, u njemu neće moći spavati s dudom. To su joj govorili i tata i baka, po mom naputku.
Kad smo birali krevet i čekali da nam ga isporuče, uvijek smo završavali priču kako će morati spavati bez dude. Onda sam joj govorila kako svi veliki spavaju u krevetima i da nitko od nas nema dudu, i da je to tako i ne može biti drugačije.
Zanimljivo je što mališani ne znaju je li to istina ili ne, ali ako im kažeš samouvjereno i kao da je to normalno i da to svi tako rade – oni to tako shvate i sve bude u redu. Ona je to i tako shvatila i znala je reći da onda neće u krevet ili da ona neće baciti dudu. Mi smo to ignorirali i pričali svoje. Nakon mjesec dana je stigao krevet i dok smo ga složili već je prošlo njeno vrijeme za spavanje. Ona je uzbuđena (više nije beba i sada je cura) ušla u krevet i rekla: “idem spavati”… imala je dudu koju od umora nisam skužila i iskreno zaboravila… No, na to će ona: “mama, a duda???? Pa moramo ju baciti, ne može se u krevet s dudom“! – kao sad ona mene upozorava da se to ne smije.
Onda smo zajedno otišle do smeća i bacile dudu (ima jedan trik: kad dijete baci dudu u smeće, odmah tu vreću pred djetetom iznesite van, i kažite kako vreća sada ide na smetlište te kako će stričeki to pokupiti kako ne bi bilo smeća).
Kad je bacila dudu, nakon par minuta se vratila u smeće tražiti ju… onda sam joj ponovo objasnila da je striček odnio smeće, nije joj bilo drago ali je shvatila da je sada gotovo. Još par dana je znala pitati za dudu, a ja ponovim priču… i tako smo zaboravili dudu. Iskreno, očekivala sam više problema jer je jako voljela dudu.
Pelene su bile još lakše. Prvo sam probala i vidjela da još nije spremna, počela je piškiti u gaće i to joj nije smetalo. Pa smo pričekali dva mjeseca i ljeto (tada je imala 2,5 godine) pa sam joj skroz skinula pelenu, stavila plastični stolnjak (nisam mogla kupiti one plahte baš za to, ali je stolnjak bio puno pogodak, poanta je da ne smoči jogi) ispod plahte u kindić i rekla da nećemo imati više pelenu. Ona se složila, i u biti preko dana je išla na tutu (s tim da je ona radije voljela ići na wc kao mama i tata pa sam ju i stavljala na wc).
Čak sam se ja sjela na njenu tutu i popiškila, kako bi vidjela da je to OK. Međutim, po noći prvih par dana nije zvala da joj se piški pa se znala popiškiti. Ja i suprug smo imali spremne plahte, jedan je presvlačio nju, drugi kindić i za 2 minute sve je bilo suho i nazad na spavanje. I nije puno piškila po noći, bilo je važno da skuži da me mora zvati kada treba piškiti. Sve ukupno je trajalo možda tjedan dana, s tim da nije svaku noć piškila. Poslije toga smo bili bez brige. Nismo više bili mali pelenaši. Tako je bilo nama…
Mislim da ih treba pitati i probati, ali ne forsirati jer je točno došlo vrijeme kada je ona mogla zadržati mokraću i otrčati na wc. I više je išla na wc nego na tutu, jer u biti oni oponašaju nas, a mi ne idemo na tutu nego na wc.
Htjela bih napomenuti, mada vjerojatno znate, da je dečkićima teže zadržati mokraću pa im češće pobjegne. To je zbog anatomije tijela, pa ih nemojte uspoređivati s curama. Nekima treba malo duže. I nije sramota ako dijete od prijateljice nema pelenu s 3 godine, a vaše s 3,5 još ima. Sve je individualno.
Pretpostavljam da bi bilo najlakše maknuti dudu dok su mali, ali onda to znači manje vašeg sna po noći, pa tko voli…
mama Vedrana
I ti želiš podijeliti svoje roditeljsko iskustvo?
Priču i fotografiju svog mališana šalji na: sadrzaj@ordinacija.hr
Dnevnik jedne
mame čeka i tvoju priču!
