Ja neću pisat o samom porodu tj. iščekivanju jer to je najbolje što prije zaboraviti, iako je adrenalin na vrlo visokom nivou!
Nekoliko sati nakon poroda koji je prošao dobro, stala sam na noge! Samo sam željela biti s bebom, držati ju i ljubiti… Mnoge majke koje su bile u sobi nisu željele da im donose djecu, htjele su odmarati jer ih je sve boljelo.
Iznimno važno je biti pozitivan i imati tu volju i vjeru u sebe (prvorotkinja sam bila, i to sam čula barem 30-ak puta do izlaska iz bolnice) i sam oporavak je mnogo lakši…
Bila sam strpljiva i uporna da bebi pružim prvo mlijeko i da se moja princeza navikne na dojku. Vrlo brzo smo uspostavile kontakt, sisala je i spavala, a ja sam odmarala zahvaljujući tome. Nisam dozvolila da mi misli žena iz sobe odvlače pažnju i raspoloženje jer sam bila jako razočarana njihovim gestama, a pritom su noću ostavljale bebe u boksevima.
Kad želiš dijete, potpuno se posvetiš tome, spremna si na bol i na sve neprospavane noći za dobrobit svog djeteta. A sve što želiš je osigurati mu svaku moguću radost.
Apeliram na mlade i buduće mame da u sve uđu jako staloženo, smireno i s mnogo ljubavi! Jer ja sam se u svoje dijete zaljubila od prvog dana i moja je ljubav svakoga dana sve veća i jača.
mama Kristina
I ti želiš podijeliti svoje roditeljsko iskustvo?
Priču i fotografiju svog mališana šalji na: sadrzaj@ordinacija.hr
Dnevnik jedne
mame čeka i tvoju priču!
