Djevojka sam od 19 godina. Već dugo vremena, neke 3 godine, imam problema s suicidalnošću i promjenama raspoloženja. Zbog svega toga sam prestala odlaziti u školu i počela se ponašati na samouništavajući način. Moje tegobe ne dolaze same od sebe, inače su reakcija na osobu koju ja smatram jako bliskom. Postane vrsta opsesivnosti, ne mogu ni trenutka bez njih. Kada samo pomislim da bi me mogli napustiti, onda dobijem napad panike. No, anksioznost od napuštanja, depresivnost i samouništavanje nisu jedine od mojih tegoba. Naime, imala sam i halucinacije, a nisam bila pod nikakvim utjecajem u tim trenucima. Otišla sam kod psihologa, a onda kod psihijatra pod prisilom škole i oni su me dijagnosticirali s adolescenskom krizom. Nisu ni pogledali nalaz psihologa gdje kaže da povremeno imam halucinacije. Kada bih psihijatrici rekla da sam imala problema s nečime ona bi odgovorila sa: "Ti? Ne ti. Ti izgledaš tako mlado. To je nemoguće." To su vam naše pulske mentalne službe. Više ne znam šta da mislim. Dali su mi i lijekove za adolescensku krizu, ali meni ovo nije ispravno i ne mogu se natjerati da iz konzumiram kad su mi dani u takvim okolnostima. Molim vaš savjet.