22 godine, udana sam u obitelji u kojoj 3 člana boluju od duševne bolesti. To sam saznala nakon vjenčanja. Pakao od života smo imali jer je moj muž vjerovao sve što su njegovi roditelji pričali o meni. To je trajalo punih 12 godina jer je tada slučajno čuo laž od svoje mame. Tada se promijenio na bolje po mene, ja sam ostala trudna sa drugim djetetom, ali i saznala da moj muž ima ljubavnicu. Došlo je do spontanog pobačaja. Bila sam očajna i nesretna, ne prođe dan da se toga ne sjetim. Taj pakao je trajao nekoliko godina i nekako je život krenuo na bolje. Napravili smo kuću i počeli kakav takav život ne previše sretan. Naravno sa nama se u našu kuću preselio i jedan mužev brat koji je invalid. Nisam bila sretna zbog toga. Sve je to nekako funkcioniralo. No nedavno je moj svekar zubnu protezu nakon ručka oprao u sudoperu. Ja sam mu tada rekla uzrujanim tonom da ima kupaonicu za te stvari, nakon čega je moj muž poludio i rekao da to više nikada nisam napravila. Došlo je do velike svađe. Ja neznam što moj muž od mene hoće i što da ja napravim. Jako sam se udebljala, imam visok krvni tlak, na svoju ruku uzmem misar, znam da nije dobro, ali nakon toga se osjećam smirenije i ne plačem. Imamo odraslu kćer koja nije sretna ovdje. Jednu godinu na fakultetu je izgubila i sada želi u Njemačku. Što da radim?