Ovako, imam 18 godina. Imam dečka. Mama je to saznala prije par dana i jako je ljuta. Nikad je nisam vidjela takvu. Jednostavno ne može i ne želi prihvatiti činjenicu da imam dečka. On je predivan dečko koji jako brine o meni i dečko je kojeg bi svaka cura mogla samo poželjeti. U vezi smo već godinu i tri mjeseca. Moja majka je to saznala tek sad prije par dana jer joj ja nisam htjela ništa govoriti, jer sam pretpostavljala kako će reagirati, no, kada je saznala, rekla mi je da više ne smijem nigdje, rekla mi je svakakve pogrdne riječi, uzela mi je mobitel i još te sve stvari. Možda se čini da je to sad besmisleno i glupo, ali sam u ovih par dana isplakala suza kao nikad u životu. Ovih par dana nikako nemam mira od nje, stalno me maltretira i omalovažava. Misli da ću uvijek biti u kući s njom do kraja života. Ona valjda živi nekim staromodnim tipom života i smatra da ja ako ću sad imati dečka da ću se udati odmah, roditi djecu i ostaviti školu, što nikako nije istina. Imam 18 godina, ako neću sad imati dečka, kad ću onda? Ja više nemam snage za sve ovo, cijelo vrijeme me provocira i govori da sam svakakva. On je rekao da ako ja nešto ne poduzmem da će on, jer ne može trpjeti više da vrši teror nad mnom. Stvarno ne znam što da radim.