Poštovani, depresivna sam, ne mogu si pomoći. Imala sam dečka 4 godine, ostala sam trudna. Naš prvi problem je nastao oko toga gdje ćemo živjeti, on nije želio od mame, a ja nisam htjela s njegovima pod isti krov. Njegovi mu nisu dopuštali da ode od kuće i radije je mene trudnu svaki dan živcirao samo zato što se nije htio suprotstaviti svojima. Nakon dužeg prepiranja, odlučili smo svako kod svoje kuće i ja sam stalno tugovala za njim, plakala i od tolikoga stresa sam izgubila bebu. Kad sam saznala da sam ostala bez bebe, njemu je bilo svejedno, nije mi čak došao poziv na mobitel nit da bi došao u bolnicu me vidjeti nakon kiretaže, kao ni njegovi svoje unuče su tako olako bacili. Kad sam izašla iz bolnice, plakala sam dan i noć, sve je bilo spremno za bebu, svaki dan gledanje u te stvarčice ubijale su me iznutra. On je mene prekrižio za svagda i rekao je nikad više s tobom, a ja ga svaki dan zovem, molim da mi da šansu, ali ne želi. Više ne znam što da napravim, kako da ga vratim? Tako mi je teško, svijet mi se srušio u trenu. Ja ne mogu podnijeti to odbijanje i ne mogu si pomoći, udaram se, sve me živo boli, više mi nije do života i rado bi voljela da sebi naudim jer sam slomljena, a nitko me ne razumije. Molim vas neki savjet.