Pozdrav, imam 25 godina, živim sam,visoko obrazovan i moj problem je sljedeći. Ništa me ne veseli i konstantno se osamljujem. Nemam bliskih prijatelja. Osjećam napetost u komunikaciji s ljudima. Nemam nikakve interese i ništa me posebno ne veseli. Konstantno tražim svoj mir i u svojim sam mislima. Najmanje aktivnosti i zadaci mi teško padaju pa ih odgađam. Ne podnosim kritiku i burno reagiram na nju. Relativno često pijem i to me jedino veseli. Nedavno sam s time prestao. Jednostavno se ne mogu pokrenuti. U komunikaciji s ljudima osjećam se inferiorno i gotovo da nemam nikakvo samopouzdanje te se ponašam pasivno a u sebi "kipim" od negativnih misli. Nekad znam reagirati krajnje agresivno jer se osjećam užasno povrijeđeno zbog običnog zajedljivog komentara i kritike. Bavim se fitnessom i to me opušta ali kod loših dana nemam interesa niti za to već pušim cigarete pijem kavu i u svojim sam mislima. Apetit imam ali relativno loše spavam i konstantno sam umoran. Kad mi se dogodi loša situacija na poslu konstantno razmišljam o njoj i analiziram ju unedogled. Zanima me jesam li ozbiljnije bolestan i trebam li se javiti psihologu/psihijatru.