Pozdrav! Meni treba neka pomoć za živjeti dalje. Kad sam bila mala slomila sam prst ili bolje rečeno otrgnula palac ruke spuštajući se niz tobogan. Doktori su pokušali taj prst vratiti na mjesto no nisu mogli jer je sve bilo otrgnuto i nisu ga mogli spojiti s ostatkom, uglavnom ostalo mi je pola prsta i tim se nosim jako teško već 19 god. Što sam starija, sve mi je teže iz dana u dan. Svakodnevno ga moram sakrivati od ljudi, stalno mi je ruka u džepu sakrivena. Inače studiram i svakodnevno sam s ljudima u okolini i jako se teško nosim s tim... Inače živim u studentskom domu, tako da sam imala neke neugodnosti s tim kod upoznavanja, nakon čega sam se osjećala jako jadno i tužno, jer to što mi se dogodilo nisam uopće ja kriva, nego se to dogodilo iz nepažnje. Nitko ne zna kako mi je i kako se teško nosim s tim jer mi je neugodno, pa i među prijateljima moram skivati i zato sam najopuštenija kad sam sama. Dok sam bila mlađa nisam na to toliko gledala, ali otkako sam počela studirati sve mi je teže, pa čak i pred vlasitim roditeljima. Često sam bila u mislima da si okončam život zbog toga, jer imam osjećaj da me nitko neće zaposliti, da se neću vjenčati zbog toga nedostatka. Jednostavno svi bježe od mene i nitko se ne želi družiti, sigurno je zbog toga. Zbog toga sam jako žalosna, osjećam se neprihvaćena i imam dojam da svi pričaju o tom mom prstu. Ne mogu više tako, želim si okončati život jer je ovo katastrofa. Pogotovo sad kad su došli topli dani, pa majice kratkih rukava i ne mogu ga ni sakriti. Jednostavno nisam društvena i izbjegavam ljude da se slučajno ne bi s njima rukovala ili da ne bi oni vidjeli taj prst. I sve obavljam lijevom rukom, što izgleda jako bolesno. Stoga, ako netko ima neki koristan savjet, potporu ili nešto bilo šta neka mi se javi, jer me to jako muči i često zbog toga plačem... a ne mogu ništa poduzeti.. Svaki novi dan mi je patnja i želim da mi se nešto dogodi da više ne živim! Boga molim da me uzme k sebi, jer mi je život jako težak.