Poštovani, imam problem koji me pratiod rođenja: moja mama. S tatinim roditeljima se nikad nije slagala i tada su krenuli njeni problemi, neprestano živciranje i depresija. Ja zaista ne znam točno koja je njezina dijagnoza no znam da uzima Oksazepam i Sulpirid tablete svakodnevno, a ako se ne varam one se daju depresivnim i anksioznim pacijentima. No, to naravno, nije sve. Moja mama je bolesna, no ono što mene posebno zabrinjava je to da time i mene pravi bolesnom. Imam 25 godina i najstarija sam od 3 djece. Nekako imam osjećaj da mene posebno ne voli i da me krivi za svoj loš život. Jer da mene nije bilo, mogla bi se i rastati. Čula sam par puta kad kaže da se ljudi mogu rastati dok nemaju djecu, a kad djeca dođu onda se sve radi da njima bude dobro. Ali nama nije dobro, bar ne meni. Nekako sam uvijek ja ta na kojoj se liječe frustracije. Uvijek se meni prigovara zato što sam u nečem pogriješila, nešto sam propustila, dobila sam 4, a ne 5 na faksu i to je samo "dokaz moje lijenosti". Vjerujte mi, još nikada s njene strane nisam čula nijednu lijepu riječ... A ne mogu Vam ni opisati kako to boli kad te mama samo grdi i pljuje. S druge strane, moje 2 sestre njene su ljubimice. Ja čistim i kuham kad treba, a one ne trebaju raditi ništa. Ako me nekad nešto boli, i kažem da stvarno danas ne mogu, opet dođe do svađe. Tako sam npr. jednu večer završila na hitnoj zbog jakih bolova u trbuhu i mislilo se da je slijepo crijevo. Puštena sam kući i rečeno mi je da moram mirovati i piti čaj. Iduće jutro bijesna uletila je u moju sobu i počela se derati da zašto ja ležim i da šta mislim da će se kuća sama oprati!!! A sestra, od 22 godine spavala je do podne!!!! Mršave su i lijepe, ja sam popunjenija. Jednom mi je rekla da me ne voli jer sam debela. Ja za sebe znam da sam jako emotivna, a i da nisam, ovo mi je previše. Uz sve to mislim da je i hipohondar, jer ju uvijek nešto boli. I svaki dan slušam kak ju danas boli glava, ruka, noga i kako misli da ima rak ili ne znam ni ja šta. Na njenu inicijativu bile smo i kod obiteljske savjetnice jer sam ja "nemoguća", a kada joj je stručnjakinja rekla da me mora pustiti na miru i da ako jedna ne ide na misu ne mora ni druga i da je moja popunjenost moj problem, a ne njezin i još svašta; ona se ustala i otišla i poslije je rekla da kaj bude njoj netko tko nema djece davao savjete kako ona treba odgajati djecu (pitala ju je jel ima djecu). Ja nisam imala neko prekrasno djetinjstvo i zbog jako loših odnosa s njom ne mogu joj pomoći, ali ja tražim pomoć za sebe. Jer sam postala jako živčana, smetaju mi i najmanje sitnice i često se rasplačem, a i moja veza jako trpi. Ako se ponekad i požalim mami o nekom problemu u vezi, ona krivca nikada ne vidi u mom dečku, nego u meni. Ja sam uvijek za sve kriva! Pretila sam i znam to. Koju god dijetu radila, kad počnem normalno jesti, opet se zdebljam i tako ukrug. Doktorica mi je jednom rekla da smanjim stres. A ja se pitam kako da to napravim uz ovakav odnos s mamom i stresom na faksu?! Bila sam i na masaži radi debljine i maserka mi je rekla da je sve to posljedica velikog stresa zbog kojeg e moje tijelo okrenulo samo protiv sebe. Ne znam... Rekla mi je da pijem cimet i med jer imaj povoljan učinak na organizam, ali mama mi ne da to piti jer ću se od meda zdebljat "ko krmača" (njene riječi). Šta sad? Kako dalje? Ma ima se tu o čemu pričati... Ne mogu više izdržati taj neprestani pritisak i tu ogromnu nepravdu, a financijski sam ovisna o roditeljima. U Zagrebu sam i ne znam kome se obratiti.