Lijep pozdrav i poštovanje. Imam jedan problem koji me muči. Imam 15 godina i krenuo sam u prvi razred srednje škole. Od septembra, znači već par mjeseci imam problem, koji mi predstavlja veliki teret. Problem mi je u tome što ne uživam više u svakodnevnim aktivnostima, tj. ne veselim se više malim stvarima, koje su me prije činile sretnim. Previše sam opsjednut školom, svaki dan idem u grču, u strahu, u nekoj tjeskobi... Iako mi roditelji ne traže da budem odličan đak, ja imam taj neki pritisak. Svaki dan sam mislima vezan za školu, niti izlazim, niti se smijem, sav sam depresivan. Mrsko mi je ići u školu, ali ne u direktnom smislu, jer ko je volio školu, ali imam potpuno drugačiji problem. Pitam se zašto moram u školu, zašto ne mogu biti slobodan, nešto kao život studenta. Opterećen sam školom, smijem se i živim samo petkom i to je to. Neka tjeskoba mi je prisutna, pogotovo ujutro, kad se budim često noću, znojim se, srce mi brzo kuca i ne spavam po nekoliko sati. Ne mogu da riješim ovaj problem, jer mi predstavlja problem i u učenju, jer ništa ne mogu da ucim, tj. skoncentriram se. Imam sve uslove u životu, hvala Bogu, ali ja ne mogu da ispunim svoje obaveze. Ne znam je li to neka prolazna faza ili nešto drugo, pa molim vas da mi pomognete i date neki savjet. Hvala unaprijed.