Našao neki čovjek jaje orla i stavio ga pod kvočku. S pillićima se izlegao i orlić. Rastao je poput pileta: kvocao je i kokodakao; čeprkao po zemlji tražeći crve; mahao je krilima i uspijevao poletjeti po par metara.
Prošle su godine. Jednoga dana ugledao je, sad već ostarjeli orao, iznad sebe u zraku veličanstvenu pticu.
“Tko je to?” upitao je.
“To je kralj ptica, orao”, odgovori mu susjeda. “On pripada nebu, a mi pripadamo zemlji; mi smo kokoši.
I tako je orao, misleći da je kokoš, kao kokoš živio i kao kokoš uginuo.
“Pjev ptice”, Antoine de Mello
Filozofsko-teološki institut Družbe isusove, 1994.
