Nakon poroda odveli su me u sobu. Ušla sam u sobu i ugledala osam žena. Skoro sve su masirale prsa. Začuđeno sam ih gledala. Na taj moj pogled jedna žena mi je odgovorila: „Nemoj samo gledati, bolje bi ti bilo da i ti počneš masirati“, ali ja sam bila toliko umorna i gladna da sam samo zaspala.
Drugi dan sam je poslušala i počela masirati prsa. Bila sam joj zahvalna jer kad je mlijeko navrlo, prsa su mi se pretvorila u kamen. Masirala sam ih dan i noć. Sve se zakompliciralo. Glavnoj sam se sestri, prozvanoj Hitler, požalila na viziti da mi mlijeko ne izlazi i da ne znam što da radim. Ona me odmah uhvatila za dojku, stisnula je tako jako da sam vidjela sve zvijezde usred bijela dana i rekla: „Evo, vidiš da ide“.
U tim sam trenucima pomislila da je porod piece of cake. Dojenje je zaista nauka. Više se nisam žalila. Nažalost, vrlo brzo naučiš da, kad imaš neki problem, ne smiješ zvati sestru već moraš pokušati sve riješiti sam ili, ako imaš sreće, pomoći će ti cure u sobi.
