Često mi se događa da kada nekome kažem da bi za njega bilo bolje da bude fleksibilan, čujem odgovor “neću ja stalno popuštati”. S druge strane, ako nikada ne popuštamo ljudi će zaključiti da smo rigidni i nespremni na kompromise. Nijedna krajnost nije dobra, i kao uvijek u životu, sve je pitanje balansa.
Neki dan bivajući u autu u standardnoj zagrebačkoj gužvi razmišljala sam o tome jesam li ja rigidna osoba. Volim da su mi stvari posložene, da je sve dobro organizirano, da sve teče kao po loju. Stvari koje su mi važne držim se kao pijan plota. Jako mi je važno poštenje, odgovornost, sloboda, iskrenost i profesionalnost. Nekako mi se počelo nametati: “pa ja sam zapravo jako rigidna”. U tom trenutku zazvonio mi je mobitel (mogu razgovarati na zvučnik i ne kršim zakon). Moja kolegica Kristina me zvala da prokomentiramo neke aktualne poslovne obveze pa sam iskoristila priliku da ju pitam jesam li ja rigidna. S obzirom da joj ja isplaćujem plaću i zaposlila sam ju, riskirala sam da mi neće reći pravo stanje, ali znajući da je poštena, iskrena i odgovorna zaključila sam da će reći koju pametnu. Tako je i bilo. Naime, pitala me jeli joj ja izlazim u susret kada treba obaviti nešto osobno tijekom radnog vremena, dogovaramo li se za godišnji bez problema i održavamo li naše kolegije u obližnjem kafiću. Ne čekavši odgovor zaključila je “Ja mislim da si fleksibilna”. I premda o fleksibilnosti predajem svojim polaznicima, tek tada mi je sinulo. Pa ja sam fleksibilna. Ne popuštam u stvarima koje su mi jako važne i popuštam u onim drugim, koje nisu jako važne.
Vrlo često ljudi fleksibilnost poistovjećuju s popustljivošću
Tome zapravo nije tako. Popustljivost znači da popuštamo (uf, kako sam ovo visokoumno primijetila), a flekisbilnost znači da se krećemo na kontinuumu od rigidnosti prema popustljivosti. Hoću reći da smo u nekim stvarima jako rigidni, a u nekim drugim popustljivi i spremni na kompromis.
Ljudi koji su jako rigidni riskiraju da drugim ljudima ne bude ugodno u njihovom društvu, da se drugi ljudi stalno osjećaju kao pod povećalom, da ih ljudi dožive kao nezabavne i ponekad dosadne. Mogli bismo zaključiti da su ljudima koji su jako rigidni mnoge stvari važne, a ja bih još dodala da su njima zbog raznih psiholoških faktora prekobrojne stvari važne. Rigidnost takvim ljudima donosi sigurnost, stvari su poznate i predvidljive, nema odstupanja. Znači rigidnost ima pozitivnu namjeru. Na neki način ih čuva. I to je kao začarani krug: rigidnost ih čuva, ali često nepoželjno utječe na druge, drugi ih mogu izbjegavati, a onda su oni još jače rigidni da se sačuvaju.
Ljudi koji stalno popuštaju riskiraju da ne postave granice prema drugima, da ih drugi često iskorištavaju, da ih drugi doživljavaju kao mekušce i slabe osobe. Oni imaju problema da kažu „Ne“. Pristaju na zahtjeve okoline vrlo često nauštrb sebe. I takvo ponašanje sigurno ima pozitivnu namjeru za te ljude. Zadovoljavaju ljude oko sebe da bi se svidjeli, a sviđanjem žele postići mir u životu ili sreću ili na taj način imaju kontrolu.
Iz svega do sada napisanog zaključila bih da ni jedno ni drugo nije dobro niti loše. U nekim situacijama dobro je biti rigidan, u nekim drugim ocjenjujemo da je dobro popustiti. I upravo je to karakterisitika fleksibilnosti. Nijedna krajnost nije dobra, i kao uvijek u životu, sve je pitanje balansa. Ako popijem čašu vina nakon ručka, mnogu liječnici će potvrditi da to može biti zdravo, ali ako popijem litru vjerojatno imam problem.
Foto: Shutterstock
