Al Mamun, bagdadski kalif, imao je
lijepa konja. Njegov rođak, Oman, jako ga je želio kupiti, no ovaj ga ne htjede
prodati. Zato Oman smisli varku.
Znajući kojim će putom Al Mamun
jahati, preruši se Oman u prosjaka i legne kraj puta, praveći se bolesnim.
Sažali se Al Mamun, sjaha i ponudi mu da će ga odnijeti u saraj.
“Već nekoliko dana nisam jeo; nemam
snage ustati”, zavapi prosjak. Al Mamun ga nježno podigne i stavi u sedlo,
misleći potom i sam uzjahati, kad ovaj – našavši se na konju, udari u galop. Al
Mamun stade trčati za njim i vikati mu neka stane. Okrene se Oman, kad je
dovoljno odmaknu, a Al Mamun mu reče:
“Nešto ću te moliti. Ne reci nikomu
kako si došao do konja.”
“Zašto ne?”
Jednog će dana netko stvarno
bolestan ležati pored puta. Čuju li ljudi za tvoju varku, nitko neće stati da
mu pomogne.
“Molitva žabe”, A.
De Mello
Filozofsko
teološki institut Družbe Isusove, 1994.
